UFOS: Fotografije su autorska dela, a ne besplatno javno dobro

Naslovna fotografija: Aleksandar Stanković

Poštovani,

Obraćamo Vam se kao članovi “Udruženja Fotoreportera Srbije” - UFOS sa željom da se čuje glas nas koji komuniciramo fotografijom, i verujemo da ona govori više od hiljadu reči. Podstaknuti tekstom objavljenim u današnjim “Našim novinama” I na internet sajtu www.pressonline.rs osećamo potrebu da vam se obratimo ovim saopštenjem, možda tako javnost postane svesnija našeg prisustva, kada već gledajući svakodnevno naša dela - fotografije - to nije.

U UFOS-u smo okupljeni željom i potrebom da svoju profesiju unapredimo i predstavimo javnosti u najboljem svetlu, ali prvenstveno da se zaštitimo od nesnovanih napada pojedinih medija koji su učestali poslednjih meseci. Izloženi smo napadima nekih medija već dosta dugo. O čemu se zapravo radi? 
Klasično novinarstvo umire, a štampani medij postaje izlišan. Naravno, menja se i novinarsko, pa i fotoreportersko zanimanje. Iako se, na žalost, i dalje pod fotoreporterima podrazumevamo mi koji "popunjavamo" prazna mesta u novini i "činimo da izgledaju šareno", bez tih istih “šarenih delova” u 21. veku ni jedan članak na internetu ne bi postojao, ili bar ne bi bio dovoljno efektan. Nije zanemarljiva ni činjenica da koristimo izuzetno skupu opremu kako bismo proizveli što kvalitetnije fotografije, te da smo morali da steknemo neko, neretko akademsko, obrazovanje kako bismo kreirali delo koje nekom mediju treba “za popunjavanje rupa između tekstova”.

Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da pojedini mediji u Srbiji koji i jesu u najvećoj meri provocirali ovakvu reakciju UFOS-a, jesu kratkoročni projekti pojedinih interesnih grupa koji posluju bez profesionalne etike i dovoljnog budžeta za projekat u koji su se upustili. U takvim projektima ispostavlja se kao sasvim legitimna opcija “preuzimanja” svih fotografija do kojih se može doći pretraživanjem interneta i nelegalnih arhiva fotografija nekih odavno ugašenih novina, bez ikakvog pokušaja da se pre objave stupi u kontakt sa autorom, da se isti potpiše, da mu se plati, te da se ispune elementarna moralna i autorska prava fotografa. Sada mi postavljamo pitanje: da li je zakonski preraditi neko muzičko delo bez saglasnosti kompozitora, koristiti rečenice različitih pisaca, a ne navoditi da je to zapravo citat, ili, brisati sekvence iz već postojećih filmova, kao što neko seče delove fotografije kada je objavljuje potpuno je vadeći iz konteksta u kojem i za koji je nastala, pa zatim ove hibride prodavati kao svoje autorsko delo bez ikakvog objašnjenja?

Problem korišćenja medija koji proizvodimo, a koji je uprkos svim nipodaštavanjima našeg zanimanja, i dalje izuzetno tražen i neophodan, seže još dalje u pokušaje mnogih da se upravo pakujući “pozajmljene” fotografije u propagandne svrhe, na bilborde, postere, reklame i slično - pojedina pravna lica (marketinške agencije) žele obogatiti preko našeg rada.

Po zakonu, fotografije bez sumnje jesu autorska dela koja nastaju u određenom trenutku sa određenom namenom i u određenim uslovima bivaju data od strane fotografa onome koji je ovo delo poručio, zatražio videvši ga i slično. One se ne smeju kasnije koristiti u komercijalne svrhe, kao ni prikazivati u drugim medijima za koje fotoreporter ne radi, ne sme se narušavati njihov izgled sečenjem i prekadriravanjem. Fotografije nisu besplatno javno dobro dostuno na internetu – one su autorska dela koja imaju svoju cenu.

Polemike u novinskom tekstu kojima smo podstaknuti, tiču se i vrednosti našeg rada, odnosno komercijalne vrednosti fotografije koju neko želi da kupi od autora. Realnost sa kojom se svakodnevno susrećemo u Srbiji je potcenjenost našeg rada te i nerealno niska cena fotografija na koju,  želeći da nekako preživimo i nastavimo da se bavimo svojim zanimanjem - pristajemo.

Danas se konkretno oglašavamo povodom teksta objavljenog u "Našim novinama"  i na portalu www.pressonline.rs, bez želje da branimo advokate i njihovu praksu - vec nas.

Niko nas nije zvao na "radionice" o tužakanju. Postoje predavanja o autorskim pravima i zaštiti istih. Niko nije izmislio cifre koje se naplaćuju, jer uostalom, sud je taj koji određuje konačnu visinu odštete, a sudska praksa se tek formira. U tekstu se pominje da ljudi traže višestruke cifre u odnosu na "realne". Problem je što većina medija, ne želi da ponudi i plati te realne iznose, a kada je neko ostećen, opljačkan i ponižen, normalno je da zahtevi za odštetu budu viši od početne cene.

Ali to nije ni bitno. Ovo je n-ti pokušaj "nezavisnih" medija da napadnu našu profesiju i da je stave na loš glas, pod okriljem napada na "jadne, nezaštićene, nezavisne, siromašne" medije, čiji glavni urednici i “vlasnici iz senke” voze najnovije džipove, kupuju nekretnine i nikada ne ostaju gladni. Takodje, u svojim “odbranama”, nikada ne objašnjavaju kako, zašto, i koliko puta su ukrali i oštetili fotografiju, nisu potpisali autora, već se žale na iznose koje im je sud presudio da plate. Ako im je cilj regularizacija tržišta novinske fotografije i smanjivanje globa - onda samo treba kupiti fotografiju, a ne ukrasti istu.
 

U Beogradu, 21. Marta 2014                                              Uruženje fotoreportera Srbije                                                                                                      UFOS