"Vode!" - Frank E. Noel

Camera 4 x 5 Speed Graphic
Film Kodak
Objektiv 127mm

Drugi dobitnik Pulicerove nagrade za fotografiju, Frank E. "Pappy" Noel, rođen je u gradu Dalhart u Teksasu, 1905. godine. Karijeru vojnog fotografa započeo je u Chicago Daily News 1925. godine i od tada njegov život je isti kao i životi hiljade vojnika iz tog perioda; jedinstvena razlika je što je njegovo oružije bio fotoapara Speed Graphic.

U Vojnoj avijaciji Sjedinjenih Američkih Država radio je kao instruktor vazdušne fotografije, a uz to je bio fotograf za Washington Post, Wichita Eagle, Kansas City Star i Oklahoma City News. Pridružio se novinskoj agenciji Associated Press 1937. godine i tu ostaje do kraja svoje karijere.  

Za vreme Drugog Svetskog Rata, Noel je radio za AP na Pacifiku, fotografišući britanske trupe u Singapuru. Još na početku bombardovanja grada, bolestan od malarije, Noel je uspeo da se ukrca na brod koji je trebalo da ga vrati u Ameriku i verovatno bi i uspeo da nije torpedovan od strane Japanaca. Brod je potopljen, a Noel je bio jedan od 28 preživelih koji su uspeli da se domognu čamca za spasavanje. Grupa je pet dana besciljno plovila okeanom po užasnoj vrućini bez vode za piće, i za to vreme Noel je napravio fotografiju koja će mu uskoro doneti Pulicerovu nagradu.

Za vreme tih pet dana, sreli su još jedan takav čamac. Jedan od indijskih mornara sa drugog čamca ispružio je ruku moleći za malo vode, ali na žalost, niko nije imao da mu da. Noel, bolestan i žedan, uprkos svojim moralnim normama, fotografisao je momenat kada je mornar shvatio da tu neće pronaći vodu, srceparajući izraz njegovog lica i očaj i tugu u njegovim očima. Dva čamca je uskoro razvojila bura i niko nikada više nije video čamac sa žednim mornarima. Noel je spašen posle dva dana i odmah je objavio ovu fotografiju, pod jednostavnim nazivom – „Water!“ („Vode!“).

Posle ovog rata, Noel karijeru nastavlja pokrivajući Mediteran. Opasnost i nesreća nikad ga nisu ostavile da radi u miru: 1948. godine, prilikom bombardovanja hotela King David, uništena mu je sva oprema, a za vreme rata u Koreji 1950, zarobljen je zajedno sa jedinicom marinaca od strane neprijateljskih snaga, ali su borbom uspeli da se oslobode. Dva meseca kasnije, pošto je njegov konvoj zaglavljen, otišao je džipom po pomoć, ali je presretnut i zarobljen. Proveo je 32 meseca u komunističkom zatvorskom logoru i posle tri neuspešna pokušaja bekstva, 1953. godine oslobođen je prilikom Operacije Big Switch. I kao zarobljenik uspeo je da napravi odlične fotografije unutar logora. Njegove kolege su mu nabavile fotoaparat kojim je napravio neverovatne fotografije ratnih zarobljenika, koji su uspeli da prošvercuju van logora. Na prvom setu fotografija bili su Amerikanci u zatvorskim uniformama, sa imenom i gradom rođenja. Fotografije su obišle ceo svet. Noel je napravio još stotine fotografija od koji su mnoge završile na naslovnim stranama novina širom sveta.

Novinskom fotografijom je prestao da se bavi 1966. na Floridi. Tamo je i preminuo u 61. godini, daleko od ratova, zatvora i žeđi. 

Tekst: Radmila Vankoska