Dokumentarna fotografija kao instrument prikazivanja istine
Fotografija: Ruth Orkin "An American Girl in Florence"
Tekst: Svetlana Ćosović
Istina je da slika govori hiljadu reči, ali da li smo uvek u stanju da te reči pročitamo sa odgovarajuće slike odnosno fotografije? U stvari, da li fotograf uvek može da nam prenese jednom fotografijom poruku ne samo od hiljadu već od više hiljada reči?
Upravo je poruka ono što posebnim čini dokumentarnu fotografiju i izdvaja je od ostalih oblikaiI formi vizuelne komunikacije. Sa razvojem društva i socijalnih prilika, fotografija poprima dublji i širi značaj. Od svog nastanka pa do današnjih dana fotografija je pored glavne namene da zabeleži trenutak i sačuva ga od zaborava, stekla svoj umetnički i komercjalni dojam, ali i sve više značajnu dokumentarnu namenu.
Lewis Hine
Začetnicima dokumentarne fotografije smatraju se Lewis Hine i James Van DerZee. Početkom XX veka ova dva fotografa su svojim radom označila nastanak dokumentarne fotografije, Lewis Hine je svojim fotografijama potpomogao izmene zakona za zaštitu dece radnika u Sjedinjenim američkim državama, dok je Van DerZee poznat po izradi portreta njujorških crnaca.
Fotografi dokumentarne fotografije nastoje da prikažu istinitu, objektivnu i stvarnu sliku nekog događaja, situacije ili ličnosti i time ovekoveče jedan momenat I pošalju poruku u svet. Svrha dokumentarne fotografije jeste da utiče na javnost I da podstakne neke društveno-političke promene i delovanja. Da bi privukli pažnju javnosti, sadržaji dokumentarnih fotografija najčešće su šokantni i zanimljivi.
Kristýna Rygolová: Venice Carnival
Dokumentarna fotografija se razvija sa namenom da prikaže i opiše, najčešće, predele koji su bili nedostupni široj javnosti, kao i zabranjena, odnosno nepoznata i sakrivena mesta. Sam naziv dokumentarna fotografija govori o fotografiji dokumentu, iz čega proizilazi da je njena svrha da dokumentuje određeni sadržaj. Odnosno da svojim sadržajem da pečat na određeni događaj odnosno period ili ličnost koju oslikava. Stoga se mođe reći da fotografija služi kao memorija jednog drušva, čuvajući jedan određeni trenutak u vremenu koji ima svoju narativno-didaktičku funkciju.
Tokom ratnih i posleratnih vremena dokumentarna fotografija poprima totalno drugu dimenziju i momente koje su tokom tih vremena beležili fotografi. Najčešće su služili medijima kao svedočanstvo o događanjima tokom ratova. Fotografija je postala svedok i razotkrila je mitove o ratu kao patriotskom poduhvatu i vojnicima kao junacima. Upravo ratna fotografija prikazuje stvarnu sliku dešavanja na jednom takvom području.
Philip Jones Griffiths
Svoju najveću primenu dokumentarna fotografija danas ima u kriminalistici, medicini i sve više u novinarstvu. Fotonovinarstvo se I razvija uporedo sa razvojem dokumentrane fotografije. Naizgled isti medij, ali poruka koju šalju, apsolutno različita.
Dokumentarna fotografija oživljava bezbroj momenata, situacija, aktivnosti, koje se manifestuju kroz određen vremenski period, ona oživljava život. Dok se u fotonovinarstvu fotografija najčešće uzima iz jednog konteksta i stavlja u odgovarajući kontekst, gde poprima totalno drugačiju namenu a i krajnji cilj. Ne postoji ni vreme ni prostor da se shvati njena širina i kompleksnost značenja.
David Gillanders
Fotografije koje gledamo u novinama su istrgnute iz kontekstaiI takve, prikazuju zaleđen momenat koji nam se uz odgovarajući tekst predstavlja kao istina. Ipak, dokumentarna fotografija nastoji da verodostojno prenese određenu sliku i time pruži javnosti stvaran i istinit uvid u dešavanja.
Međutim, objektivnost je nestabilna kategorija koju moramo prihvatiti sa rezervom kada je dokumentarna fotografija u pitanju. S obzirom da je beleži čovek, koji u svaku tu fotografiju doda i notu svoje subjektivnosti, ne možemo biti sigurni da li je fotografija zaista stvarna ekspresija i svedočanstvo o događaju koji se odigrao ili je ona samo subjektivni doživljaj fotografa o tome što je zabeležio svojim objektivom.