Fotografije iz starog albuma – značaj i značenja (VI deo)
Fotografija: Маrko Đoković
Tekst: Milena Gnjatović
Rasute fotografije albuma iz 20. veka
Sledeća grupa fotografija trebalo bi da simbolično prenese sliku života u međuratnom periodu u Beogradu. Odabrane fotografije iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka čiji je način nastajanja potpuno van specifičnih kodeksa fotografisanja u 19. veku, u skladu su sa promenjenom percepcijom (re)prezentacije, kao i drugačijim mehanizmima predstavljanja sopstva i građenja identiteta u „novom dobu“. Događaji i prostori koji se na ovim fotografijama direktno tiču moje bake, istovremeno predstavljaju i kolektivno nasleđe svakog stanovnika.
Celokupna pažnja fotografija 20. veka usmerena je više na pojedince nego na čitavu porodicu. Fotografija je bila zadužena da predstavi višeugaonu sliku idealne porodice u kojoj i dalje nije bilo mesta za problematična ponašanja i traumatična iskustva.
Privatni fotografski albumi 20. veka izgledaju tako kao da će se njihovi listovi sa malim fotografijama u svakom trenutku rasuti, a to će onda prekomponovati prvobitno utvrđenu vizuelnu naraciju. Neki porodični albumi nisu nikada ni bili čvrsto povezani i oblikovani kao knjiga sa slikama, nego su njihovi pojedinačni listovi bili proizvoljno složeni u obeležene fascikle.
Dakle, već sama struktura fotografskog albuma u 20. veku je svojom fleksibilnošću nudila mogućnost za otvorenu i nelinearnu formu predstavljanja, a onda i čitanja porodične istorije. Drugim rečima, prolaznost i promenljivost, a ne stabilnost i trajnost kao u 19. veku, postali su ključni principi na kojima se temelji struktura porodičnih fotografskih albuma 20. veka. To su bile, ujedno, i nove vrednosti na kojima je insistirala era modernosti.
Tanki kartonski listovi su u nekim porodičnim fotografskim albumima i mogli biti povezani u formu knjige, ali na njima su bile nalepljene fotografije malog formata koje su fiksirale trenutke iz svakodnevnog života, nekad i tako kratkotrajne kakvi su bili skokovi u vodu. Te moment ili trenutne fotografije, nisu bile snimeljene u kontrolisanim uslovima profesionalnih ateljea i na njihovom tankom papiru, ljudi i predmeti nisu bili tako precizno predstavljeni, s tako oštrim konturama, ali za uzvrat, umele su da zalede prolaznu intimnu atmosferu. Njihovi autori su pripadali krugu fotografa amatera.
Važno je naglasiti da moderni porodični albumi, kao i lični snimci, zbog stalnog uvećanja broja fotografija koje je svaki građanin imao, nisu više bili čuvani samo u salonima. Odabrane fotografije pojedinaca ili važnih porodičnih svečanosti, kakve su svadbe i krštenja, pre svega, bile su izlagane javno na zidovima salona, dnevnih i radnih soba, ali i hodnika i stepeništa. One, sve brojnije fotografije za koje nije bilo mesta na zidu ni u albumima, čuvane su po kutijama i fiokama, daleko od očiju javnosti.
Sledi nastavak: Fotografije iz starog albuma - značaj i značenja (VII deo)