Fotografija: Gregory Colbert „Ashes and snow”

Tekst: Mirjana Vasiljević, filozof

Vekovima naučnici pokušavaju da lociraju prostor, ali on uvek izmiče. Čini se da ga jedino poznajemo preko stvari smeštenih u njemu. Zahvaljujući njima, smislili smo razne jedinice za merenje prostora, a zatim i formule kojima operišemo. Ipak, sam prostor još uvek nismo smislili.

Fotografija: Barbara Nikite

Tekst: Dušica Popović, istoričar umetnosti

Pornografija je, u savremenom obliku (grč. porne,prostitutka, pornea,prostitucija i graphein,pisati -  tekstualni opis i/ili ilustracija prostitucije i prostitutki), nastala u devetnaestom veku.

Fotografija: Robert Capa

Tekst: Mina Dimitrovski

Ratni fotograf je poput akrobate na trapezu. Hoda po ivici, izvodi trikove i vratolomije, stalno rizikuje kako bi svojoj publici preneo što verodostojniji prikaz događaja i delić doživljaja bitke. On se trudi da bude blizu, u centru zbivanja, da snimi upečatljiv trenutak i ukrade ga od zaborava.

Fotografija: Asch-ov eksperiment o efektu pritiska grupe na sudove pojedinca

Tekst: Gordana Bojanić

Ljudi nastoje da precizno definišu sve stvari s kojima dolaze u kontakt. Formiraju ne samo pojmove o tome kakvo bi nešto trebalo da bude, već i predviđanja funkcija, oblika, boja, stvarajući obrasce po kojima svakodnevno funkcionišemo – norme.

Fotografija: Hengki Koentjoro

Tekst: Mirjana Vasiljević

“Ne može se dvaput ući u istu reku, jer stalno nove vode nadolaze” Heraklitov je najpoznatiji aforizam, koji je vekovima nadahnjivao umetnike i filozofe, da bi na kraju našao mesto i u nauci, koja zbog svoje “fantastike” sve češće poprima poetsko-religiozni karakter. Ono što je u staroj Grčkoj predstavljalo subjektivnu kontemplaciju jednog intrigantnog  filozofa, zvanog “Mračni”, danas je naučno prihvaćena činjenica - svet je neprestano u stanju kretanja (od najsitnijih čestica do makrokosmosa).

Tekst: Dušica Popović

Fotografija (grč. phos, graphia, svetlopis) je, kao novi medij, dobro odslikavala ovu novu skromnost; ona je ostavljala utisak stvarnosti koja se očituje, dokazuje na snimku, a ne više podražava (grč. mimesis –podražavanje) na slici ili u skulpturi. Zbog toga je fotografija smatrana stvarnosnom tehnikom života koji sam sebe gleda bez posredstvo interpretacije tj. umetnosti.

Slika: Mikelanđelo Buanaroti

Tekst:Gordana Bojanić

Za Vladu koja za kulturu izdvaja 0,62% iz ukupnog državnog budžeta na godišnjem nivou može se reći da istu shvata kao statističku grešku.

Fotografija: Filip Džons Grifits

Tekst: Mina Dimitrovski

Rad fotografa najbolje govori o njegovoj ličnosti. Predstavlja njegove misli, težnje, shvatanja, način analiziranja životnih situacija. Prezentuje nam svet onakvim kakvim ga fotograf vidi kroz objektiv svog fotoaparata.

Fotografija: Antonio Canova - Tomb of Maria Christina Duchess of Teschen, 1798-1805

Tekts: Dušica Popović

Još od antičkih vremena, portreti (dostupni isključivo višim klasama) su podrazumevali neku vrstu kompromisa između vernosti originalu i sublimacije, tj.oplemenjivanja predstavljene osobe. Nije bilo po sredi samo puko ulepšavanje, odnosno usklađivanje postojećih fizionomija sa estetskim preferencama epohe. Radilo se, u stvari, o usaglašavanju anatomskih odlika portretisanih s njihovim društvenim položajem i značajem.

Predavanje o savremenom fotožurnalizmu u Srbiji, koje je održao Zvezdan Mančić, izazvalo je veliko interesovanje u fotografskim i kulturnim krugovima u Sofiji, u Bugarskoj. Predsednik Centra za razvoj fotografije iz Beograda predstavio je pobedničke fotografije konkursa Press Photo Srbija 2012 i pritom dao dublje analize ovog izbora.