Centar za razvoj fotografije (CRF) raspisao je 23. nacionalni konkurs za najbolje fotografije u domaćim medijima - Press Photo Srbija. 

Centar za razvoj fotografije (CRF) u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) raspisao je 22. konkurs za izbor najbolje fotografije u domaćim medijima "Press Photo Srbija". 

Трибина „Визуелна медијска писменост“ одржана је у среду 30. септембра 2020. годинеу галерији Француског института у Београду.Организатор ове трибине је Центар заразвој фотографије чији је циљ да ојача визуелну писменост међу медијскимрадницима као креаторима медијског садржаја и грађана као његовог конзумента.

Želiš da budeš deo kreativnog organizacionog tima Festivala fotografije VIZUALIZATOR, da se zabaviš, naučiš i razvijaš svoje profesionalne sposobnosti kroz rad u sektorima: odnosi sa javnošću, copywriting, marketing, novinarstvo, dizajn, kustoska praksa, produkcija, organizacija, montaža, animacija, IT, kao i u mnogim drugim humanističkim delatnostima? Ukoliko je tvoj odgovor potvrdan, Vizualizator je pravo mesto za tebe da iskažeš svoje talente i organizacione sposobnosti.

Centar za razvoj fotografije organizuje sedmi Festival fotografije Vizualizator, od 21. novembra do 21.decembra 2019. u Beogradu.

Fotografija: Sanja Knežević - "Par": prva nagrada Press Photo Srbija 2010.

Tekst: Anđelija Kordić

Dokumentarna fotografija, prema mišljenju mnogih, predstavlja jednu je od najznačajnijih vrsta fotografija. Dobar primer za to predstavlja konkurs World Press Photo na kome se svake godine biraju najbolje fotografije, a taj izbor, kao vrlo značajnu vest, s nestrpljenjem čekaju najveće svetske medijske agencije. Međutim, u Srbiji je dokumentarna fotografija gotovo nezastupljena – izgleda da našu pažnju ipak više privlače "paparazzo fotke" žute štampe. Ispostavilo se da je ovakav vid komunikacije najprofitabilniji, pa je to značajno umanjilo prostor za rad perspektivnih fotografa, bilo da su to profesionalci ili naprosto zaljubljenici u fotografiju.

Fotografija: Eva Arnold: Elizabeth Taylor

Tekst: Ivana Vukov

Vest o prvoj fotografiji u Srbiji objavljena je 12. maja 1840. godine u listu “Serbske narodne novine“, koje su izlazile u Pešti. Počeci srpske fotografije vezuju se za Anastasa Jovanovića, fotografa, litografa, slikara, dizajnera, rođen 1817. godine. Školovanje za fotografa završio je u Beču, koji je tada, posle Pariza, bio drugi centar gde se negovala fotografija. U to vreme, Srbija je imala četrdesetak školovanih fotografa.

Početkom XX veka, najveći broj fotografskih radnji bio je u Beogradu i to u Knez Mihailovoj ulici. Ateljei su se u početku nalazili u dvorišnim barakama, kasnije na mansardama, a prvi pravi fotografski atelje sagradio je dvorski fotograf Milan Jovanović.

Fotografija: Маrko Đoković

Tekst: Milena Gnjatović

Rasute fotografije albuma iz 20. veka

Sledeća grupa fotografija trebalo bi da simbolično prenese sliku života u međuratnom periodu u Beogradu.

Tekst: Timea Levai Majin

U Etnografskom muzeju u Beogradu u toku je izložba fotografija “Uspomene udvoje“, nastala u okviru projekta 1 + 1:ŽIVOT I LJUBAV koji je u martu 2011.godine objedinio 11 muzejskih institucija iz regiona u kojima su postavljene izložbe na zajedničku temu. 

Autorka izložbe Ivana Jovanović-Gundurić je putem fotografija otkrila lične priče i uspomene običnih ljudi kao deo „kolektivne emotivne baštine“. Izložbu čini 45 fotografija koje predstavljaju partnersku ljubav, a datiraju od sredine XIX veka do ’devedesetih godina 20.veka.

Fotografija: Dizanje zastave na Rajhstagu, 1945, Evgenij Haldej

Tekst: Svetlana Ćosović

Fotografija kao oblik vizuelnog komuniciranja, uvek nudi neko značenje, koje je najčešće hibridno, a sam ishod tog značenja zavisi od mnogih faktora, grafičkog prikaza, konkteksta te priče koja prati fotografiju. Svaka fotografija ima svoju prikrivenu i javnu stranu. Ona ima moć da svojim sadržajem utiče na našu savest i naše emotivne reakcije. Jednostavno, manipulišući emocijama postiže određen cilj, izazivajući kod nas očekivano ponašanje. 

Pjer Ogist Renoar, Bal u Mulen de la Galetu, 1876 

Tekst: Ana Samardžić

Da li ste se ikada zapitali zašto su se u drugoj polovini 19. veka dela impresionističkih umetnika poput Monea, Renoara, Degaa i drugih, često veoma razlikovala od onoga što ste imali priliku da vidite i saznate o umetnosti nekih epoha koje su prethodile impresionizmu?