Fotoreporteri se bore protiv promene Zakona o autorkskim i srodnim pravima
Tekst: Izvor - Tanjug
Fotografije: Nemanja Jovanović
Fotoreporteri u srpskim medijima, članovi profesionalnih udruženja fotografa, ULUPUDS-a, predstavnici NUNS-a i UNS-a, izneli su u sredu, 11. decembra, primedbe na izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer smatraju da se time degradira profesija novinara i fotoreportera, ali i medija koji su već u katastrofalnom stanju.
Doajen fotografije Tomislav Peternek istakao je da "ne može da veruje da se ponovo stvara situacija u kojoj se razmatra autorsko pravo na fotografiju".
- Ceo svet ima standarde i zna se da se autorsko pravo fotografije poštuje. Srbija hoće u Evropu, kako sada da se do odlaska u Evropu napravi ovakav promašaj? - upitao je on, pomenuvši nabrojene slučajeve kradje fotografija, čemu je, doduše, u prilicnoj meri doprinela i digitalna tehnologija u toj oblasti.
Peternek je, aludirajuci da se za pomenute izmene zakona zalažu tajkuni, rekao da su upravo oni najčešće vlasnici medija koji neovlašcehno koriste tudje proizvode, pa sada "kukaju da im država reši problem tako što će ukinuti autorsko pravo kako oni ne bi morali za kradju fotografije da plaćaju".
Predlog izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima izradili su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za intelektualnu svojinu, on je u završnoj fazi i uskoro ide u skupštinsku proceduru.
Fotografi su zato pokrenuli peticiju protiv izmena Zakona, jer on, prema mišljenju svih učesnika današnje konferencije, degradira novinarske i fotografske profesije i za posledicu može imati srozavanje kvaliteta sadržaja na štetu medijskih potrošača.
Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije, ističe da su osnovne zamerke zakonskom predlogu što je usmeren na degradaciju autorskih prava i nemogućnost njihove zaštite. Nacrt predvidja da onaj ko povredi prava autora odgovara "po opštim principima za naknadu štete" koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima.
- Medjutim povrede moralnih prava autora (prava na potpis) za koje autori imaju prema Zakonu pravo na naknadu nematerijalne štete, sada uopšte na predvidja kao osnov po kome se naknada može tražiti pa je time ostvarenje prava na naknadu apsolutno nemoguće iako je zakonom propisano, Zakon će sam sebi biti protivrečan - rekao je Mančić.
Kao drugi problem naveo je to što zakonodavac, pravdajući se potrebom uskladjivanja Zakona sa Bernskom konvencijom, uvodi široku definiciju po kojoj se autorskim delom ne mogu smatrati "dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija". Ovakva definicija je proizvod slobodnog tumačenja Bernske konvencije i od nje odstupa kako u samom tekstu tako i u smislu odredbe na koju se zakonodavac poziva, istakli su učesnici današnje konferencije, uz napomenu da je ta konvencija doneta 1896. godine, a poslednji put inovirana pre više od četiri decenije.